U svetu treninga često se može čuti da je mobilnost rešenje za gotovo svaki problem. Ako ne možeš dovoljno duboko da čučneš – radi mobilnost. Ako te boli rame – radi mobilnost. Ako želiš bolju tehniku – radi mobilnost. Iako pokretljivost zglobova zaista predstavlja važan deo funkcionalnog kretanja, ona je samo jedan deo mnogo šire slike.
Da bismo razumeli zašto, potrebno je razlikovati dva pojma koja se često mešaju – mobilnost i stabilnost.
Mobilnost predstavlja sposobnost zgloba da ostvari određeni obim pokreta uz aktivnu kontrolu mišića. Stabilnost predstavlja sposobnost da se taj položaj održi i kontroliše pod opterećenjem.
Drugim rečima, nije dovoljno da telo može da dođe u odredjeni položaj. Potrebno je da taj položaj može bezbedno da kontroliše.
Upravo zato osoba može bez problema da sedne u dubok čučanj dok se pridržava za vrata ili stub, ali da izgubi ravnotežu čim uzme šipku na leđa. Mobilnost postoji, ali stabilnost i neuromišićna kontrola još nisu dovoljno razvijene.
Savremena biomehanika posmatra pokret kao rezultat saradnje više sistema. Zglobovi obezbeđuju obim pokreta, mišići proizvode silu, dok nervni sistem koordinira čitav proces. Kada jedan od tih elemenata zaostaje, kvalitet pokreta opada.
Zanimljivo je da prevelika pokretljivost takođe može predstavljati problem. Osobe sa izraženom hipermobilnošću često imaju veći obim pokreta od proseka, ali istovremeno imaju poteškoće da stabilizuju zglobove tokom opterećenja. U takvim situacijama dodatno istezanje nije rešenje – naprotiv, prioritet postaje razvoj snage i kontrole.
S druge strane, ograničena mobilnost može promeniti način na koji telo izvodi pokret. Nedovoljna pokretljivost skočnog zgloba može dovesti do kompenzacija u kolenima ili donjem delu ledja tokom čučnja. Ograničena pokretljivost ramenog pojasa može promeniti obrazac potiska iznad glave i povećati opterećenje na drugim strukturama.
Važno je naglasiti da mobilnost nije cilj sama po sebi. Cilj je kvalitetan i efikasan pokret. Zbog toga savremeni programi treninga sve češće kombinuju vežbe mobilnosti sa vežbama stabilizacije i kontrole.
Na primer, nakon povećanja pokretljivosti kuka korisno je odmah uključiti vežbu poput goblet čučnja ili iskoraka. Na taj način nervni sistem uči da koristi novi opseg pokreta u funkcionalnom obrascu.
Mobilnost bez stabilnosti stvara nestabilnost.
Stabilnost bez mobilnosti ograničava pokret.
Tek kada razvijamo oba kvaliteta istovremeno, telo dobija mogućnost da proizvodi silu efikasno, bezbedno i ekonomično.
Primer iz prakse
Rekreativac svakodnevno radi istezanje kukova i zadnje lože jer želi dublji čučanj. Nakon nekoliko meseci može da zauzme odličan položaj bez opterećenja, ali čim uzme šipku, kolena „beže“, trup gubi stabilnost, a dubina se smanjuje.
Problem nije nedostatak mobilnosti.
Problem je što novi opseg pokreta nije praćen razvojem stabilnosti i kontrole.
Kako primeniti ovo već danas
Na kraju sledećeg treninga uradi nekoliko vežbi mobilnosti za zglob koji želiš da unaprediš.
Odmah nakon toga izvedi jednu osnovnu vežbu sa malim opterećenjem kroz novostečeni opseg pokreta.
Na taj način nećeš samo povećati pokretljivost, već ćeš naučiti telo kako da taj pokret koristi u praksi.
Zapamti – telo ne pamti istezanje. Pamti pokret koji ume da kontroliše.
Trener
Apsolvent na fakultetu za sport i fizičko vaspitanje
