Jedna od najraširenijih zabluda u svetu treninga jeste da je bol dokaz kvalitetnog rada. Generacije vežbača odrasle su uz izreke poput „No pain, no gain“, verujući da je nelagodnost neophodan uslov za napredak. Savremena nauka o bolu pokazuje da je stvarnost znatno složenija.
Bol nije isto što i povreda.
Bol predstavlja zaštitni mehanizam nervnog sistema čija je osnovna uloga da upozori organizam na potencijalnu pretnju. To znači da bol nije direktna mera oštećenja tkiva, već način na koji mozak procenjuje situaciju na osnovu velikog broja informacija.
Zbog toga je moguće imati značajno oštećenje tkiva uz relativno mali bol, ali i izražen bol bez ozbiljne strukturne povrede.
Još jedan čest izvor zabune jeste razlika izmedju mišićne upale (DOMS) i povrede.
DOMS se najčešće javlja 12 do 48 sati nakon neuobičajenog ili intenzivnijeg treninga. Karakteriše ga osećaj ukočenosti, difuznog bola u mišićima i prolaznog smanjenja performansi. Ovo stanje predstavlja normalan deo procesa adaptacije i obično prolazi spontano.
Povreda se, sa druge strane, često manifestuje drugačije. Bol je lokalizovan, može biti oštar ili probadajući, javlja se tokom pokreta ili se postepeno pogoršava pri svakom narednom treningu. Često je praćen otokom, smanjenim opsegom pokreta ili osećajem nestabilnosti.
Važno je razumeti da ni odsustvo bola nije garancija da je sve u redu. Neke strukture mogu biti preopterećene duže vreme pre nego što simptomi postanu izraženi. Upravo zato kvalitetan trening podrazumeva praćenje opterećenja, oporavka i promena u performansama, a ne samo prisustva ili odsustva bola.
Savremeni pristup rehabilitaciji sve više naglašava da potpuni odmor nije uvek najbolje rešenje. Kod velikog broja stanja, pažljivo dozirano kretanje i postepeno vraćanje opterećenja daju bolje rezultate od dugotrajnog izbegavanja aktivnosti.
Najvažnije je naučiti razlikovati nelagodnost koja prati adaptaciju od bola koji menja način na koji se krećeš ili se iz treninga u trening pogoršava.
Trening treba da gradi poverenje u sopstveno telo, a ne strah od svakog osećaja nelagodnosti.
Bol nije neprijatelj.
On je informacija.
Na nama je da naučimo kako da je pravilno protumačimo.
Primer iz prakse
Nakon prvog ozbiljnijeg treninga nogu, rekreativac dva dana oseća izraženu upalu kvadricepsa i otežano silazi niz stepenice. Iako neprijatno, ovo je očekivana reakcija organizma na novi stimulans.
Nekoliko nedelja kasnije, tokom čučnja javlja se oštar bol u prednjem delu kolena koji se ponavlja pri svakom spuštanju. To više nije obična upala, već signal da trening treba prilagoditi i pronaći uzrok problema.
Razlikovanje ove dve situacije sprečava i nepotreban strah i nepotrebno ignorisanje ozbiljnijih simptoma.
Kako primeniti ovo već danas
Posle svakog treninga obrati pažnju na kvalitet osećaja u telu.
Zapitaj se:
Da li se bol javlja samo u mišićima ili u zglobu?
Da li se smanjuje kako se zagrevam ili postaje jači?
Da li menja način na koji izvodim pokret?
Da li je svakim treningom sve izraženiji?
Ako odgovor ukazuje na pogoršanje ili promenu obrasca pokreta, nemoj ignorisati signal. Prilagodi trening i, po potrebi, potraži savet stručnog lica.
Najuspešniji vežbači nisu oni koji nikada ne osećaju bol. To su oni koji znaju kada mogu da nastave, a kada je pametnije da naprave korak unazad kako bi kasnije napravili dva koraka napred.
Trener
Apsolvent na fakultetu za sport i fizičko vaspitanje
