Većina ljudi trening doživljava kao sat vremena provedenih u teretani. Kao izdvojenu aktivnost, odvojenu od ostatka dana. Medjutim, sa fiziološke strane, trening je samo jedan deo mnogo šireg procesa – procesa adaptacije tela na stres.
Svaki trening predstavlja kontrolisani stres. Mehanički stres na mišiće, metabolički stres na energetske sisteme i neurološki stres na nervni sistem. Telo ne pravi razliku izmedju „dobrog“ i „lošeg“ stresa – ono reaguje na ukupno opterećenje kojem je izloženo. Posao, manjak sna, emocionalni pritisak i loša ishrana ulaze u istu računicu.
Adaptacija se ne dešava tokom treninga, već nakon njega. Kada se oporavljaš. Kada telo ima resurse da odgovori na stimulans. Ako su ti ti resursi konstantno iscrpljeni, trening prestaje da bude alat za napredak i postaje samo dodatni teret.
Zato trening ne počinje ulaskom u teretanu. On počinje načinom na koji spavaš, jedeš, upravljaš stresom i planiraš dan. Kvalitet sna direktno utiče na hormonalni balans. Ishrana obezbeđuje materijal za obnovu tkiva. Mentalno stanje utiče na nervni sistem i koordinaciju pokreta.
Moderan pristup treningu posmatra telo kao celinu. Ne pita samo „šta radiš u teretani“, već „u kakvom stanju dolaziš na trening“. Jer tek kada su osnovni uslovi ispunjeni, trening može da ispuni svoju svrhu.
Pravi napredak ne počinje sa prvim ponavljanjem.
Počinje razumevanjem sopstvenog tela.
TVOJ DAN. TVOJ TRENING. TVOJA SNAGA.
